PROSEČNA SRPKINJA

Užas! Ja nisam Srpkinja!! Moja baba će da doživi nervni slom. I to sada, kad joj je ostalo tako malo do trocifrenog broja godina.

Dobro, možda sam malo preterala. Čitam novine i naletim na članak gde opisuju prosečnu Srpkinju.

Nemam (još uvek!) 44 godine, nemam jedno (već troje) dece. Za razliku od prosečne Srpkinje koja jednom nedeljno uplaćuje neku igru na sreću, ne uplaćujem ništa. Ja sam svoju sreću pronašla (pozdrav za Muža, Decu i par Fenomenalnih Prijatelja!).

Slobodno vreme NE provodim uz televizor (hvala Bogu!), NE pratim turske serije (daleko bilo!), NE uživam ni u vestima ni u kvizovima...

Ček, stani. Ovo je već tema za sebe i zaslužuje da skrenem sa glavne teme i posvetim joj par redova. Zar se za nekoga zaista može reći da UŽIVA u vestima? Mislim, ozbiljno! Kako izgleda uživati u vestima?

„Vau! Stotine hiljada izbeglica se smrzava na grčko-makedonskoj granici? Sjajno!“

„Zika virus poprima oblike epidemije i utiče na razvoj embriona. Totalno kul!“

„NN preklao babu, XX silovao sestru, ZZ se utopio...“

Bolje da više ne zamišljam (muka mi je), nego da se vratim na temu koja nikad ne sme biti saopštena Vrhovnom Komandantu Porodice (skraćeno – babi).

Prosečna Srpkinja češće ide kod frizera i kozmetičara nego kod ginekologa. Ja ne. Redovna kod ginekologa, frizerišem se i kozmetišem u kućnoj varijanti.

Prosečna Srpkinja najviše para potroši na garderobu i kozmetičke proizvode (posle hrane i pića). Eh, da je tako! Posle hrane i pića, nemam više para za trošenje.

Ali, gle čuda!! Našla sam se! Prosečna Srpkinja čita knjige. E, to radim. Čak sam i članica biblioteke u mom kraju.

Baba, ne daj se! Ipak tvoja unuka ima neki srpski eritrocit u ovoj crvenoj tekućini što joj kola venama.