Pre jedno nedelju dana put (i vozač minibusa) me nanesoše u Sloveniju.
Celodnevno truckanje u minibusu koji ima ograničenje brzine od 100 na
sat, cela dva sendviča i samo jedno zaustavljanje na pumpi u Novskoj su doveli do toga da sa vidnim oduševljenjem
dočekam dolazak u Maribor i najavljenu večeru. Stali ispred restorana. Ulaz
lep, toalet PREDIVAN (mada, posle onakvog puta…), postavljen sto koji obećava.
A onda iznesoše prvo jelo. Veliki tanjir. Na njemu dve male činije. Oko
njih slama, a u njima… nešto. Neidentifikovane gomilce nečega (u jednu čak nabodeno
nešto što liči na deo čipsa sa susamom). Ja već krenem u sebi da psujem. Malo
psujem sebe seljanku što volim samo konkretne stvari, malo domaćina koji
pokušava da nas zadivi tim modernističkim pristupom ishrani. Kako sad ne
uvrediti domaćina, a ipak ne prineti ustima TO što drema u mom tanjiru? Ova
levo od mene damski, onako sa stilom, maže po gomilicama i komentariše kako baš
ima neobičan, specifičan ukus. Ne mogu da poverujem! Ona već stigla do ukusa,
ja još uvek imam problema sa izgledom! Ova desno od mene komentariše da se njoj
od svega najviše sviđa – hleb! Pa gde si sestro! Nisam jedina, dakle! Gledam
nju kako profesionalno mrlja hlebom po gomilicama, pa i ja odradim slično. Ajd,
kontam, to je predjelo, glavno jelo mora biti nešto konkretno.
I bilo je:
Kelner nam je objasnio da se jelo zove Rolling Stones. Ime je dobilo po
osnovnom obeležju te grupe – jeziku. E, do moga! Kad ja hoću nešto konkretno!
Ima li šta konkretnije od jezika?
Na svu sreću, tu negde su počeli da donose vino, a jela su se ređala…
…pa sam ja, shodno svojim navikama u ishrani, rešila da preskočim
večeru i držim se alkohola. A možda uspem da ukradem komšinici sa desne strane
i koje parče hleba?
Onda su najavili dezert – Sugar Blood Sex Magic. I ajd sad, budi
hrabar. Ako je u jelu pod nazivom Rolling Stones bio jezik, šta se nalazi u
jelu u čijem nazivu je reč „sex“?
Šaljem slike specijaliteta Mužu. Vidi on da je vrag odneo šalu, urla s
druge strane da odem negde da kupim neku pljeskavicu. Eh, dragi moj, nije ti
ovo Srbija. Ovo je Evropska unija. U 9 sati uveče nema žive duše na ulicama,
garant je sve zatvoreno. Vidim, njemu zastala knedla u grlu. Nije mu svejedno.
Njegova Velika Ljubav gladuje i alkoholiše se u sred civilizacije. Ako
kolabriram, ko će platiti lečenje? Ko će platiti transport? Evropska unija je
skupa!
U svakom slučaju, ostadoh gladna, pijana i neonesvešćena, pored onako
bogate trpeze.
Jer, neko voli ovo
a ja volim ovo
Ili bar ovo
Нема коментара:
Постави коментар