SLOVO H

 Buba-švabe, mravi i ostale životinje su mi pre izvesnog vremena poslali dopis (u tri primerka, pa preko arhive) u kome zahtevaju da im se odmah poboljšaju uslovi života. Oglušila sam se na njihove pretnje/molbe/zahteve i oni su morali da nadju neko drugo mesto za život. Čistije. Zato sam ovaj vikend radila. Prala, peglala, kuvala, ribala... Stan ne izgleda ništa bolje, ali gomila fizičke aktivnosti je omogućila mom mozgu da dotakne sfere koje su samo retkima dostupne: Ajnštajn, Njutn, Tesla... i JA! Tako se rodila teorija koju sam nazvala: Zakon o održanju slova H. Kratko i jasno.

Teorija glasi: U zatvorenom razgovoru broj izgovorenih slova H je konstantan.

Slovo H je jedino slovo u srpskom jeziku koje ima sposobnost kretanja, prelaska sa reči na reč.

Tako da ljudi često kažu:

-          leb, umesto hleb

-          iljada, umesto hiljada

-          ja bi, umesto ja bih,

S druge strane, ljudi se trude da nadoknade slovo H ubacujući ga u reči kao što su: jedvah (umesto jedva), hled (umesto led).

Okreni-obrni na kraju svakog razgovora slovo H je izgovoreno jednak broj puta kao i u prethodnom razgovoru.

Postoji i podkategorija. Nešto kao Uredba (po srpski!): Ako slovo H stoji uz V, ta dva slova mogu biti zamenjena slovom F. I obrnuto.

Primer? „Hvala“ se može reći - fala. „Fali mi“ se izgovara - hvali mi.

Mada... Globalizacija sve jače kuca na naša vrata. Tako da, dok svi ne pređemo na engleski (ili kineski), frljajmo se srpskim po sopstvenim pravilima do mile volje!

p.s. od buba-švaba još uvek ni traga ni glasa