KUĆNI MAJSTOR

Moj tata je predsednik Tajnog Udruženja Samoukih Kućnih Majstora. Bar ja mislim da je tako. Ni jedna druga funkcija nije dovoljno dobra za čoveka koji je uspeo da nam sprži kompjuter i novi plazma televizor uz reči:

„Nisam ništa radio. Kad se to desilo, ja sam već pakovao alat.“

Tata i ja imamo različito viđenje njegove opsesije strujom. On misli da zna da radi sa strujom, ja mislim da on samo voli da radi sa njom.

Kao neko ko se već decenijama (ne)uspešno bavi ovim hobijem, moj tata je razvio neke karakteristike koje ga izdvajaju od običnih i nadasve dosadnih Kvalifikovanih Majstora:

Sopstveni standard. On je razvio neki svoj standard, koji se malčice razlikuje od opšte prihvaćenog. Ja do skoro nisam znala da ako je prekidač za svetlo pritisnut na dole to znači da je svetlo upaljeno. I obrnuto. Kod nas u kući se jedno svetlo pali pritiskom na dole, a drugo pritiskom na gore. Slika zvona na prekidaču ispred ulaznih vrata stoji naopačke, ali je zato prekidač za svetlo na stepeništu okrenuo kako treba.

Savremenost. Jedna od karakteristika njegovog majstorisanja se ogleda u tome što se trudi da ide u korak s vremenom. Tako tata koristi opšteprihvaćeni trend da uz dogovorenu uslugu/proizvod pruži i nešto gratis. Na primer, dok nam je postavljao utičnicu ispred kupatila uspeo je da celokupni protok struje ka spavaćoj sobi poveže na prekidač za svetlo od kupatila. Gledanje televizije, paljenje grejalice/lampe/svetla u spavaćoj sobi je postalo moguće jedino ako je upaljeno svetlo u kupatilu.

Jednostavna rešenja. Nekako mu je uspelo da namesti da se svetlo u dečijoj sobi pali i gasi kao u diskotekama iz 70-ih. Samo je falio Travolta da uleti i razmaše se kukovima. Problem je rešen povezivanjem na svetlo u našoj sobi. Prostim pritiskom na prekidač u našoj spavaćoj sobi mogao si odrediti da li želiš da dečija soba izgleda kao Studio 54 ili da ima stabilan izvor svetlosti. Ili situacija:

„Na istom prekidaču ti se sad nalazi i luster i lampa. Evo, pritisneš i gore oba svetla.“

„A ako hoću samo luster? Ili samo lampu?“

„Eeee... to ne može.“

Onda ide stanka, mozak počinje da mu radi i iz usta izvire rešenje tako smešno u svojoj jednostavnosti da mene bude prosto sramota što se prva toga nisam setila:

„Upališ i lampu i luster. Ono što ne želiš da ti sija, odvrneš sijalicu.“

Propratna dokumentacija. Na frižideru, pored gomile magneta, podsetnika za kojekakve sistematske, treninge, roditeljske i rođendane, stoji i nešto što moja Teža Polovina naziva Uputstvo za upotrebu kuće: tatin spisak na kome je jasno navedeno koji uređaj nam je na kom osigurači i na kojoj fazi. Zlu ne trebalo!

Pružanje saveta. Savet koji je dao mojoj tetki nakon što joj je popravio šporet ušao je u anale Svetskih Samoukih Kućnih Majstora. Savet koga se pridržava svaki UradiSam Majstor koji drži do sebe:

 „Evo, sad ti sve radi. Samo... Ja bih na tvom mestu nosio gumene papuče kad nešto kuvam.“

Vrbovanje podmlatka. Svojim velikim entuzijazmom, energijom i kvalitetom povlači sa sobom nove naraštaje u redove Samoukih Kućnih Majstora. Jedan od njegovih šegrta je i otac moje dece, čije se šegrtovanje za sada svodi na to da govori:

„Jeste li pogledali kod Vas u džepu?“

svaki put kad moj tata kaže:

„Majku mu, gde sam ono ostavio šrafciger?“

Znam, znam - nemam prava da kukam. Uvek mogu da pozovem kvalifikovanog majstora, ali... Život bi bio dosadniji i sa manje smeha bez čarobnih rešenja mog svemogućeg Tate.