Muževi su kao deca. Prigrliš ih, oblikuješ, vaspitavaš, učiš nekim životnim mudrostima, ali koliko god se trudila, nikad nisi sigurna da li će se taj trud isplatiti. Eto, na primer, ovaj moj. Sedimo, odmaramo, pijemo kafu i ja onako neobavezno prokomentarišem kako sam se ugojila i kako moram da povedem računa o ishrani. Na to on, MRTAV HLADAN, ni ne pogledavši me (jer igra igricu na mobilnom) kaže – OK.
OK?
Na šta sam ja potrošila najbolje godine svog života? Zar mu nisam više puta tokom školovanja koje sam mu pružila objasnila da MORA da gleda u mene kad pričamo O MENI? Zar nisam glasne žice istanjila objašnjavajući mu koliko sam savršena? Pa ja sam totalno propala kao pedagog i profesor!
Dobro, ajde, pomislim, nije ni svestan da mu je ovo ozbiljan ispit. Koliko smo dugo zajedno moglo bi se reći - velika matura. Pročistim grlo i blago povišenim tonom objasnim da je pogrešio odgovor. On najzad skloni pogled sa igrice i ja mu u očima tačno vidim da pokušava da se seti u kom trenutku sam mu ja to uopšte postavila pitanje. I o kom pitanju se radi. A onda, muka moja mala, se resetuje i počinje da mu se vraća gradivo koje smo sve ove godine bistrili: nije bitno moje pitanje (i da li sam ga uopšte postavila). Bitno je šta će on reći. A sve što kaže mora biti u skladu sa MOJIM mišljenjem.
Ja prevrnem očima. Dobro, de, prvo ispitno pitanje nije prošao, daj da probam sa drugim. Pitam ga da sad potpuno iskreno kaže da li se vidi na meni da sam se ugojila. Ruku na srce, ovaj put nije odgovarao mrtav hladan, već blago usplahiren. Otezao ta dva slova odgovora, nadajući se da će po mom izrazu lica proceniti da li se kreće u dobrom pravcu:
„...N...n...eee...“
Ja opet počinjem da se hvatam za srce – ni drugo ispitno pitanje ne zna! Pa zar ga nisam još u predškolskom učila da ne sme da me gleda u oči i laže (kad ja odlučim da treba da govori istinu)?
Očigledno mi po očima vidi da će pasti godinu i da nije siguran kako je obično ležerno popodne izmaklo kontroli, pa počinje da se vadi na iskustvo i počinje već da koristi proširene rečenice koristeći izraze kao što su „uvek savršena“, „ako i jesi ne primećuje se“ i „u svakom slučaju ti tako bolje stoji“.
Ispitna komisija je većala jedno pola sata. Nije bilo lako doneti odluku, ali sam na kraju rešila da ga samo oborim na popravni (ipak mi živimo u državi teškog nepotizma i gledanja kroz prste bližnjima).
Нема коментара:
Постави коментар