PLAFON

Koliko mene nervira plafon u dnevnoj sobi!

Godinama ga gledam. Ispucao kreč, neravnine koje su nastale usled rušenja zida između dnevne sobe i kuhinje, pojava prvih znaka prljavštine (ona ružna sivo-braon nijansa). Povrh svega, imamo onaj gipsani rad iznad lustera koji mi se nije sviđao ni kad smo se uselili, ali za koji su mi tad objasnili da će njegovim uklanjanjem doći do narušavanja statike zgrade (u svoju odbranu imam da kažem da sam tad bila u poodmakloj trudnoći i pod žešćim dejstvom pobesnelih hormona, tako da sam samo počela da plačem, saosećajući sa jadnom zgradom i na kraju pristala da ostavimo taj užas na plafonu).

I nikako da krenemo u krečenje dnevne sobe, jer sve kao čekamo da nam sine neka genijalna ideja za neku polupregradu koja će vizuelno odvojiti dnevnu sobu od kuhinje. Pregrada koja bi stajala na mestu gore pomenutog srušenog zida. Usput mi je neka ptičica došapnula da spuštanjem plafona mogu ubiti dve muve jednim udarcem: oslobodiću se gipsanog rada i dobiću savršeno ravan plafon. Čaša meda ište čašu žuči? Sami ne možemo da spuštamo plafon (neka priča sa karatavanom), tako da bi nas tuđa pomoć izašla oko 500-800 evra. Plus pola kile nervnih završetaka.

Oduzmi, saberi (mada smo malo šta imali da sabiramo), izračunali smo da ćemo para za spuštanje plafona i postavljanje „vizuelne pregrade“ imati za jedno 17 godina i da smo osuđeni na neravan i ispucao plafon, prljave zidove i gipsani rad oko lustera.

Sve dok meni prošli četvrtak nije prekipelo. Vidim, lepo je vreme za vikend i pomislim - hajde da okrečimo dnevnu sobu na brzaka. Tek toliko da zamažemo nepobitne dokaze višegodišnjeg življenja naše mnogočlane porodice. I krenusmo u jednodnevnu akciju.

Kupili materijal, ispomerali i prekrili najlonom stvari i obukli staru garderobu.

Prvo su pukle merdevine. Na pola druge ruke premaza plafona pukla je i drška za jarca. Broj 1, kao najviši u porodici je preuzeo odgovornost oko plafona. Ali ni on nije mogao četkom da dohvati plafon, ma koliko poskakivao na nekim portabl sobnim merdevinama (da li sam pomenula da se glupi plafon nalazi na visini od preko 3 metra u odnosu na pod?).

Pri vraćanju stvari na mesto Deblja Polovina je uspeo da nogom tresne u kauč. E sad, možda neko može za njega reći da je polovičan i da nekad neke stvari ne istera do kraja. Ali kad treba sebe da povredi, tu je maher.

Bol u prstu na nozi nije prestajao ceo vikend. U međuvremenu se rana zagnojila i pojavio se otok. U ponedeljak je otišao kod lekara. Primio tetanus, počeo terapiju antibioticima i svako jutro ide na previjanje. U japankama, naravno, jer mu sva ostala obuća izaziva dodatan bol. Jutarnja temperatura je u vidu jednocifrenog broja, pa pretpostavljam da će uskoro da se razboli. Uprkos antibioticima.

Sedim u dnevnoj sobi posle naporne radne nedelje i ma koliko se trudila pogled mi povremeno odluta ka plafonu i onom poluokrečenom delu. Pa skrene ka gipsanom radu iznad lustera.

Koliko me nervira taj plafon!