sa molbom da ja
budem predstavnik naše Porodice na tom skupu.
Ja sam se borila
koliko sam mogla. Čak sam predlagala da taj dan Broj 3 uopšte ne ide u vrtić,
ne bismo li izbegli taj nemili događaj.
Ja sam osoba koja
je apsolutno antiumetnički nastrojena. Dela velikih ruskih pisaca su za mene
samo uludo utrošene reči i papir. Pikaso je trebao biti matematičar (akcenat na
geometriju), ali zbog tadašnjih društvenih prilika nije mogao da se iskaže u
toj oblasti. Pa je prolupao i svoju tajnu strast ocrtavao gde god je stigao.
Pored toga,
totalno me izluđuje ideja da vaspitači/učiteljice/nastavnici smatraju za
potrebno da me prisile da se družim sa svojim detetom. Ja ću se igrati (ili se
neću igrati) sa mojim potomcima onda kad ja hoću, na način na koji ja hoću.
I sad ja treba da
oslikavam uskršnje jaje u vrtiću! Moš misliti! Niti imam dara niti mašte za
tako nešto. Ali šta ću? Obećala Dragom. Obećala Broju 3.
Pojavim se tačno
u šesnaest nula nula. Vrtićka soba prepuna roditelja (većinom su dolazili u
paru-mama i tata). Navukli materijala za narednih 10 godina da oslikavaju jaja.
Ja izvučem iz tašne jedno drveno jaje i neke zlatne šljokice u tubi (ostalo
neutrošeno od prošlog Uskrsa).
Da ne dužim, sela
sam pored porodične manufakture koja je za tih sat vremena proizvela jedno osam
šarenih jaja. Različite boje. Neka su bila u vidu zeke (uskršnjeg, naravno),
neka su bila na štapiću. Sa ušima, bez ušiju, sa očima, sa mašnama, sa
šljokicama, umotani u til ili sličice...
Moje ćera (umetnica
na mene!) je odmah prionula na posao i drveno jaje ofarbala u žutu boju, a onda
mu ocrtala oči, nos i usta sa zlatnim šljokicama. Pošto smo ustanovile da žuta
nije baš najbolja podloga za zlatnu i nakon što smo dokazale da se šljokice ne
lepe za drvo (mada odlično prijanjaju za ljudsku kožu), rešile smo da pozajmimo
materijal od okolnih roditelja. I na
kraju smo napravile najružnije jaje. Viking tranvestit. Sa viškom usta,
crvenkasto-braon obrvama i nacrtanim plavim srcem na zadnjici.
Нема коментара:
Постави коментар