VEŠTICA

Moja mama ume da predviđa stvari.

Prvi put sam postala svesna njenih moći kad sam imala jedno 4-5 godina. Sedele smo u dnevnoj sobi kad je ušao moj stric:

„Šta radiš, snajka?“

Kuća u kojoj smo živeli imala je tri stana. Jedan za babu i dedu, jedan za strica i njegovu porodicu i jedan za mog tatu i njegovu porodicu. Ipak, svi smo živeli u nekoj vrsti simbioze. Porodičnoj zajednici. Naravno, svako je imao svoj stan i mesto za spavanje, ali se smatralo bogohuljenjem da se vrata zaključavaju ili da se (ne daj Bože!) kuca na vrata pre ulaska. Moja mama se ni dan-danas nije navikla na takav način života, ali u to vreme je verovala da će svojim „namćor stavom“ uspeti da  stvari postavi na svoje mesto (mladost-ludost!). Tako je na veseli stričev pozdrav odgovorila krajnje ozbiljnim tonom:

„Čekam da padne plafon.“

Plafon je pao nakon dva dana.

Dugo nisam htela da priznam njene moći i opirala sam se do krajnjih granica. Što je bilo dosta glupavo s moje strane. To je kao da slušate vremensku prognozu gde kažu da će u roku od pola sata da se sruči nevreme na grad, vidite kroz prozor kako se navlače crni oblaci, ali vi odmahnete rukom i izađete napolje u japankama i šorcu.

Tako mi se desilo da krenem sa društvom na more. Grčka. Kraj jula-početak avgusta. Brižna majka je, pored gomile kupaćih i par krpa koje sam proglasila letnjim haljinama pokušala da mi ubaci i po neku duksericu, čarape i trenerku. Ako zahladni. Pokušala sam da joj objasnim da idem NA MORE (GRČKA; EJ!!!), NA LETOVANJE, U ŠPICU SEZONE. Jok, ostala pri svome. Iz inata nisam htela da popustim.

Četiri dana sam se smrzavala. Kiša je padala, sunca ni od leka. Umotavala sam se u čaršafe koji su imali funkciju pokrivača. Pošto u Grčkoj preferiraju solarno grejanje vode, da li treba napomenuti da sam i smrdela pride jer nisam mogla da se tuširam sa hladnom vodom?

Ili onda kad smo dečacima kupili krevete na sprat. Odmah je počela da priča o padu. Više se nisam inatila. Pokušala da joj objasnim da kreveti imaju ogradice, da deca padaju sa kreveta jedino ako se igraju na njima, da će dečacima biti dopušteno da se penju na gornji krevet jedino kad idu da spavaju.

Džaba! Samo je ponavljala:

„Zašto ste to kupili? Pašće vam dete.“

Onda sam počela da objašnjavam da nam je stan mali, a deca velika. Ako sam htela da mi deca više ne spavaju u bebećim krevetima morala sam da se odlučim za jednu od dve varijante: 

- kupovina kreveta na sprat

-  kupovina običnih kreveta, ali onda bismo Voljeni i ja morali da spavamo okačeni o luster

I dalje nije vredelo. Veštica je samo ponavljala – Pašće.

Nakon jedno nedelju dana probudio me je tup udarac. Nisam morala ni da ustajem ni da palim svetlo da bih znala o čemu se radi. Broj 1 je pao.

Ima još milion primera. Kao onda kad sam ležala na onkologiji i kad mi je objasnila da će me operisati u sali u prizemlju. Sve žene iz moje sobe, sve sa odeljenja, svi sa sprata su bili operisani na III spratu, ali nju nisu zanimale te činjenice. Da ne bude zabune, mama nema veze sa onkologijom. Jedini njen argument zašto će me operisati u prizemlju je – I tatu su operisali u toj sali u prizemlju. Bila sam toliko besna što joj ne mogu dokazati da nije u pravu da sam spopala sestru sa odeljenja i naterala je da uzme moj mobilni i objasni mojoj mami kako funkcioniše Institut za onkologiju.

Sutradan su došli po mene sa krevetom na točkiće, odgurali me u lift i odvezli u prizemlje.

Zato kad mi je rekla da moram da imam bar spavaćicu (ako ne i pidžamu) kad idem na prijem u bolnicu, prvo što sam uradila je da otrčim i kupim spavaći komplet. Veštica bi garant ubajala da me izbace iz bolnice kad bih im se pojavila u trenerci.

Ja sam nasledila taj veštičji gen. Mada je on malčice mutirao. Kod mene se on javlja u dva oblika: 

- Sve na šta zavrćem nosom mi se vrati i tresne u isti. Čuveno moje „Ne mogu da verujem, sve se udaju trudne. Ima li neko više računice da pravi venčanice koje nisu sečene odmah ispod grudi? Da li je neko čuo za sredstva za kontracepciju?“ . Moja venčanica je bila sečena ispod grudi. Ispod kojih se odmarao već pet meseci budući Broj 1. 

- Imam savršen osećaj da promašim očigledno. Što me čini apsolutnim obrnutim predviđačem. Ne znam da predvidim ko će pobediti, ali odlično ubadam gubitnike. Uzmimo za primer sport, koji naravno ne pratim. Evo ovaj EURO 2016.  Broj 2 prati sve utakmice i obožava da me zapitkuje za koga navijam. To otprilike izgleda ovako:

Broj 2: Za koga navijaš?

Ja: Ni za koga.

Broj 2: Dobro, ali sada, u ovoj utakmici.

Ja: Ma ne interesuje me to.

Broj 2: Ali mama, molim te… Za koga navijaš  ovde?

Ja: Dobro! Ko igra?

Prekjuče:

Broj 2: Portugalija-Hrvatska.

Ja: Hrvatska!

Juče:

Broj 2: Francuska-Irska.

Ja: Irska!

Sinoć:

Broj 2: Mađarska-Belgija

Ja: Mađarska!

Da imam imalo mozga razbila bih sve kladionice…