Koliko
mene nervira plafon u dnevnoj sobi!
Godinama
ga gledam. Ispucao kreč, neravnine koje su nastale usled rušenja zida između
dnevne sobe i kuhinje, pojava prvih znaka prljavštine (ona ružna sivo-braon
nijansa). Povrh svega, imamo onaj gipsani rad iznad lustera koji mi se nije
sviđao ni kad smo se uselili, ali za koji su mi tad objasnili da će njegovim
uklanjanjem doći do narušavanja statike zgrade (u svoju odbranu imam da kažem
da sam tad bila u poodmakloj trudnoći i pod žešćim dejstvom pobesnelih hormona,
tako da sam samo počela da plačem, saosećajući sa jadnom zgradom i na kraju
pristala da ostavimo taj užas na plafonu).
I
nikako da krenemo u krečenje dnevne sobe, jer sve kao čekamo da nam sine neka
genijalna ideja za neku polupregradu koja će vizuelno odvojiti dnevnu sobu od
kuhinje. Pregrada koja bi stajala na mestu gore pomenutog srušenog zida. Usput
mi je neka ptičica došapnula da spuštanjem plafona mogu ubiti dve muve jednim
udarcem: oslobodiću se gipsanog rada i dobiću savršeno ravan plafon. Čaša meda
ište čašu žuči? Sami ne možemo da spuštamo plafon (neka priča sa karatavanom),
tako da bi nas tuđa pomoć izašla oko 500-800 evra. Plus pola kile nervnih
završetaka.
Oduzmi,
saberi (mada smo malo šta imali da sabiramo), izračunali smo da ćemo para za
spuštanje plafona i postavljanje „vizuelne pregrade“ imati za jedno 17 godina i
da smo osuđeni na neravan i ispucao plafon, prljave zidove i gipsani rad oko
lustera.
Sve
dok meni prošli četvrtak nije prekipelo. Vidim, lepo je vreme za vikend i
pomislim - hajde da okrečimo dnevnu sobu na brzaka. Tek toliko da zamažemo nepobitne
dokaze višegodišnjeg življenja naše mnogočlane porodice. I krenusmo u
jednodnevnu akciju.
Kupili
materijal, ispomerali i prekrili najlonom stvari i obukli staru garderobu.
Prvo
su pukle merdevine. Na pola druge ruke premaza plafona pukla je i drška za
jarca. Broj 1, kao najviši u porodici je preuzeo odgovornost oko plafona. Ali
ni on nije mogao četkom da dohvati plafon, ma koliko poskakivao na nekim
portabl sobnim merdevinama (da li sam pomenula da se glupi plafon nalazi na
visini od preko 3 metra u odnosu na pod?).
Pri
vraćanju stvari na mesto Deblja Polovina je uspeo da nogom tresne u kauč. E
sad, možda neko može za njega reći da je polovičan i da nekad neke stvari ne
istera do kraja. Ali kad treba sebe da povredi, tu je maher.
Bol
u prstu na nozi nije prestajao ceo vikend. U međuvremenu se rana zagnojila i
pojavio se otok. U ponedeljak je otišao kod lekara. Primio tetanus, počeo
terapiju antibioticima i svako jutro ide na previjanje. U japankama, naravno,
jer mu sva ostala obuća izaziva dodatan bol. Jutarnja temperatura je u vidu
jednocifrenog broja, pa pretpostavljam da će uskoro da se razboli. Uprkos
antibioticima.
Sedim
u dnevnoj sobi posle naporne radne nedelje i ma koliko se trudila pogled mi
povremeno odluta ka plafonu i onom poluokrečenom delu. Pa skrene ka gipsanom
radu iznad lustera.
Koliko
me nervira taj plafon!
