JAVNO KUPATILO

Sve je počelo sa televizorom u spavaćoj sobi. Odnosno, sa tumačenjem njegove funkcije u pomenutoj prostoriji.

Ja sam mišljenja da on treba da služi kao protivteža cveću na polici preko puta našeg kreveta, dok Moj Dragi smatra da bi bilo dobro ponekad i pogledati nešto na njemu. Meni nije bilo baš najjasnije njegovo insistiranje na kupovini drugog, pošto je ovaj baš lepo radio kad bi ga (i ako bi ga ikad) uključili, uzevši u obzir da spavaću sobu inače koristimo za obnesvešćivanje. Ruku na srce, gledanje bilo čega na njemu jeste bila svojevrsna olimpijska disciplina, jer mu je ekran bio veličine osrednjeg tableta. Ali je zato imao guzicu na kojoj bi mu pozavidela svaka rasna gospođa u godinama koja drži do sebe.

Kako je Dragi dosadio i Bogu i narodu (i komšiluku) moleći me da kupimo nešto što je gledljivo, a s obzirom da sam naučila da u našem braku važe isključivo kompromisi, prešla sam na prostu, seljačku ucenu - novi televizoro dolazi u kombinaciji sa novim vratima za kupatilo.

Plašeći se moje predomišljajuće prirode, Dragi je pritisao da što pre zamenimo vrata. I tako je napravljena prva greška u narodu poznata kao „gluvi telefoni“. Dao mi u zadatak da pozovem brata da nam kaže kolika vrata treba da kupimo. Dakle, ja zovem brata, on mi kaže šta da izmerim, onda ja zovem Dragog, onda on daje nalog Broju 1. Istim kanalom, ali obrnutim smerom povratna informacija stiže Velikog Majstora Brata, koji daje konačni odgovor. Koji ja dalje prosleđujem Dragom.

E, sad, ne znam ni ja tačno gde, ali negde u tom protoku informacija i merenja došlo je do sitne greškice i mi smo kupili nešto malo manja vrata. 10 cm manja. Što smo saznali kad smo izbili stara vrata. U subotu po podne, na samom početku produženog vikenda.

Druga greška je napravljena kad smo se dogovorili da kupljena vrata prefarbamo u sivo. Nije greška bilo farbanje, već nikakva komunikacija vezana za detalje boje. Elem, ja sam htela bledo sivo. Boja slonovače. Blago prljavo belo. Da bi nam se slagalo uz predsoblje u kojoj preovlađuje baš takva boja. Moj Dragi je smatrao da je „sivo“, naprosto ono što mu ime kaže – „sivo“, i kupio prvu sivu koja mu je došla pod ruku.

I tako smo u subotu gledali u  veliku zjapeću rupu i mala olovnosiva vrata, bolno svesni da će naredna tri dana sve biti zatvoreno. Osim našeg kupatila.