Bila u kozmetičkom salonu. S obzirom da nisam pravljena po modelu „usta ima, jezik nema“, tokom „seanse“ sam razmenila koju reč i dogodovštinu iz mog veselog života sa devojkom koja je imala tu nesreću da istovremeno mora da čupa moje dlake i sluša moje priče.
Odlazim i ona dobacuje za mnom kako sam je oraspoložila i kako želi da kad poraste bude kao ja. Ja je gledam mladu, veselu, punu života i energije. Gomila još uvek nedosanjanih želja joj blista u očima...
Eh, drago dete, ja SAD želim da budem kao ti.
